Сви градови личе jедни на друге, али се поjединци у њима издваjаjу на своj начин. То су тихи хероjи коjи не прихватаjу конвенционалности средине, они коjи имаjу узвишену потребу да желе више од просечног. У спорту, образовању, у науци. Jедан од њих jе и наш Врањанац Jован Стоjковић.

Рођен jе у Врању, 01. jуна 1997. године, где jе завршио Основну школу "Jован Jовановић Змаj" и Гимназиjу "Бора Станковић“, а „Електротехнички факултет“ у Београду. Признаjе да су га jош у основноj школи  заинтересовале природне науке, па jе уживао у стицању нових знања из физике, хемиjе, математике и биологиjе, а експерименти у лабораториjи били су му омиљени део школовања. Радио jе веома напорно, трудио се да постигне сваки циљ коjи замисли, уз велику подршку породице, приjатеља, наставника и професора у основноj, а касниjе и у средњоj школи. Осим афинитета према науци, одувек се бавио спортом. Тренирао jе кошарку неколико година, док ниjе открио своjу праву страст: тенис. Како истиче, ниjе му било тешко да свакодневно тренира и уjедно завршава све своjе школске обавезе, jер jе и на jедно и на друго, више посматрао као на жеље него обавезе.

“Одувек сам био такмичарски настроjен. Волео сам изазове и надметања. Сваке године сам учествовао на републичким такмичењима из физике, хемиjе, математике и биологиjе. У основноj школи сам, између осталог, освоjио прво место на републичком такмичењу из хемиjе, прво место на републичком такмичењу из биологиjе, треће место на републичком такмичењу из физике. У средњоj школи сам акценат ставио на физику и хемиjу где сам на републичким такмичењима осваjао сваке године другу или трећу награду. Осим на националноj, такмичио сам се и на међународноj сцени. Освоjио сам другу награду на Међународноj Биос Олимпиjади у Санкт Петерсбургу. И као врхунац своjе такмичарске кариjере издвоjио бих Међународну Хемиjску Олимпиjаду, одржану у Грузиjи, где сам представљао Србиjу и освоjио бронзану медаљу у поjединачноj конкуренциjи“, каже Jован Стоjковић.

Када имате разноврсна интересовања и нисте сигурни за шта бисте се наjрадиjе определили, ниjе лако изабрати прави факултет, а Jован jе размишљао о Електротехничком, Физичком, Хемиjском, Медицинском. Како jе због успеха на такмичењима био ослобођен приjемног на већини факултета, пролонгирао jе доношење одлуке до последњег дана уписа, а онда jе пресекао и одлучио да jе ЕТФ прави избор за њега, да ће у том окружењу на наjбољи начин показати своjе квалитете.

“Иако jе упис факултета био дуг и стресан процес, само студирање било jе потпуна супротност. Био сам сигуран и одлучан да своjе циљеве спроведем у дело, те сам сваку годину завршио као наjбољи студент на свом смеру „Рачунарска техника и информатика“. На факултету сам добио све услове коjи су ми били потребни да остварим своj потенциjал, имао сам пуну подршку и асистената и професора за даљи напредак. Четири године радио сам напорно, али уживао у сваком тренутку. Када погледам уназад, мислим да сам донео наjбољу могућу одлуку при упису и избору факултета“, каже млади Jован Стоjковић.

На питање зашто се одлучио за наставак студиjа у САД, Jован каже да jе Америка светски центар истраживања у области рачунарских наука. Провео jе лето на Дуке Универзитету где jе радио истраживање у областима „Едге Цомпутинг“ и „Аугментед Реалитy“. Први утисак jе потпуно другачиjи начин рада и приступ науци у оквиру самог факултета. То искуство му jе дало додатни подстрек да настави своjе студиjе преко океана. Одлучио jе да докторске студиjе упише на „Университy оф Иллиноис ат Урбана Цхампаигн“, коjи jе на светским листама први у областима његове специjализациjе – архитектура рачунара. 

Jован не планира да успори, да се заустави.

 “Моj циљ, за сада, jесте да након завршетка докторских студиjа наставим да се бавим истраживањем, у оквиру факултета или неког индустриjског истраживачког центра. Желим да се бавим послом коjи ће ми сваког дана донети нешто ново, а jа ћу уживати док се борим са изазовима“, истиче млади и скромни Врањанац.

Jован Стоjковић, будући доктор наука у Америци.