Ово jе прича о Талиjи Марковић, ученици III/5, Основне школе „Вук Караџић'' у Врању. Са само девет година Талиjа за собом има преко 15 награда из ликовног и литерарног стваралаштва. Она jе дете у правом смислу те речи jер и када jе сама она уме да се сатима игра захваљуjући безграничноj машти. Али врло често то ниjе само игра, jер она стално ствара нешто ново.

„Сви кажу да сам jа талентовано и срећно дете. Волим да цртам и пишем. За време ванредног стања због корона вируса, писала сам песме и приче и тако добила многе награде. Волим да читам jер се тада у моjоj глави ствараjу мали стихови о разним jунацима, љубимцима и њиховим доживљаjима. Када возим бицикл или тротинет и они путуjу са мном, обилазе свет, сви ти мали што живе у моjоj глави. Пошто много волим животиње, птице и бубе, рибе и диносаурусе увек о некоме нешто напишем. Ако jе то песма, онда се трудим да има риме, а ако их цртам трудим се да боjе буду лепе и да сви разумеjу моjе мисли. Да имам дара за стихове препознала jе моjа васпитачица у вртићу. Док би шетали jа бих певушила моjе стихове, а она би све то снимала мобилним телефоном да би остало забележено, jер тада нисам знала да пишем. Тако сам и првог дана у школи рецитовала своjе стихове коjе сам смислила док сам седела у првоj клупи са другом, узбуђена што сам пошла у школу и упознала учитељицу Соњу Стоjановић. Понекад на часу, иако то не сме да се ради, jа запишем неки стих коjи се створи у моjоj глави, jер у супротном може да одлети или се заборави'', прича о своjим интересовањима Талиjа Марковић.

Прву песму написала jе за маму у првом разреду и то jе био поклон за 8. март. Она jе послала ту песму на конкурс Дечjег савеза града Врања „Наjлепша мама на свету - моjа мама” 2019. године и песма jе награђена трећом наградом. Месец дана касниjе Талиjа jе награђена другом наградом на ликовном конкурсу „Орално здравље чувамо од наjраниjег узраста“ Завода за jавно здравље у Врању. „Тако jе све почело. Писала сам песме и цртала цртеже, а мама jе све то слала на разне конкурсе. Учествовала сам на многим конкурсима и освоjила више од 15 награда од коjих су неке међународне. Зидове наше куће красе дипломе из Београда, Блаца, Сомбора, Велике Плане и мог родног Врања, а моjе песме су обjављене у два зборника дечjих песама коjи су издати у Београду и Нишу. Ипак, за мене наjзначаjниjа награда jе прво место на Божићном конкурсу у категориjи ликовног рада коjе jе расписала Епархиjа врањска децембра 2019.'', истиче Талиjа.

У категорjи литерарних радова поред песме „Волим Грицка” jе и прича „О Совић Сови и њеним приjатељима” коjа jе награђена на конкурсу „Голубић 2020” организованом у Сомбору 2020. године.

„Моj таленат за писање за мене jе игра речима коjа се претвара у веселе стихове коjе оловком стављам на папир. Jунаке тих стихова оживим цртежима како би се са мном играли и били ту увек за мене. Инспирациjу налазим у природи гледаjући животиње, птице и инсекте. Обожавам сове и гавранове због бабиних прича у коjима су они главни ликови. Свиђа ми се како они изгледаjу, како се крећу и оглашаваjу. Захваљуjући мачку Грицку моjа песма „Волим Грицка”, посвећена њему, награђена jе неколико пута и обjављена у Зборнику дечjих песама „Земља снова” са другим дечjим радовима, као и у Малом забавнику. Никад нећу да заборавим и дан када сам позвана код директорке моjе школе, Марине Стоjановић. Другари из одељења су ми рекли да ћу бити кажњена, jер када те зову код директорке, кажу, ниjе добро, али нису знали да наша директорка не кажњава децу, већ награђуjе. И тако сам jа награђена књигом „Илиjада и Одисеjа” за резултате у литерарном и ликовном стваралаштву у школскоj 2019/2020. години'', прича нам ова весела талентована девоjчица. Када не иде у школу и нема пуно обавеза, ужива да прави животиње од разних ствари. И то jе њен хоби.

„Нећете да веруjете од чега све могу да се направе jунаци моjих стихова и цртежа. Кад желим да се играм jа сама себи направим играчке. Кад порастем желим да будем ветеринарка. Волела бих да лечим животиње, велике и мале, дивље и домаће. И птице. Знам да jе то тешко, али вредно учим и трудићу се да остварим своj сан, а то jе да лечим своjе другаре, животиње, што жарко желим и о чему маштам. Животиња када се разболи jе немоћна и само човек може да jе излечи. Зато желим да им помажем и донесем срећу, jер jа сам Талиjа – она коjа jе рођена под срећном звездом'', завршава своjу причу Талиjа Марковић.