Врањски вокално-инструментални састав Извор бави се чувањем и извођењем традиционалне музике Балкана, и то оне коjа jе део националне баштине више народа, али првенствено Срба, односно jужних Срба, а понаjвише Врањанаца.

Извор jе настао у jануару 2004. године када су се око jедне идеjе окупили људи коjи су размишљали на сличан начин и имали слична интересовања. Предност  jе била у томе што нису баш били „на нули“, имали су искуства свирања у другим групама сличне ориjентациjе пре Извора, и били посвећени истоj врсти музике по свом породичном пореклу, односно по свом индивидуалном или групном раду.

„Колико jе све то међу нама било слично и сродно потврђуjе информациjа да непрекидно постоjимо у непромењеном саставу седамнаест година. Не веруjемо да се тим податком може похвалити било коjи музички састав на овом простору на коме jе, можда мало више него на другим музичким просторима, много суjете коjа раздире групе изнутра. Извор чине  људи коjе су на почетку рада означавали као младе, а данас смо сви у зрелим годинама. Пре свих ту jе Ивана Тасић Митић, наша певачица и вокална солисткиња Радио Београда, као наjвећа звезда и наjпознатиjе име у нашоj групи. Потом ту су Катарина Димић коjа свира саз и тамбуру, Далибор Младеновић (кавал), Деjан Димић (тамбура и бас тамбура) и Бобан Митић (тапан, тарабука, бендир). То jе костур Извора коjи jе опстао седамнаест година. Толико смо времена провели заjедно и толико се добро познаjемо да вероватно можемо да одрадимо целовечерњи концерт без вежбања у пола ноћи. Када говоримо о Извору не смемо никако заборавити људе коjи су прошли кроз нашу групу и дали невероватан допринос њеном раду, опстаjању и сазревању, а од коjих неки и дан данас повремено наступаjу са нама или ће опет наступати у будућности. То су Диjана Димитриjевић (тамбура), Милица Стошић (гадулка, виолина, пратећи глас), Александра Стошић Митић (фрула, кавал) и Небоjша Стевановић (тамбура)'', истиче Деjан Димић, члан групе.

Извор jе досад искључиво био ориjентисан на прикупљање, аранжирање, извођење и снимање традиционалних песама коjе чине музичко ткиво пре свега Врања и околине, али и блиских музичких простора, источне Србиjе, Косова и Метохиjе, Македониjе, Бугарске... Било jе повремено музичких излета и у друге, териториjално удаљениjе краjеве, попут Воjводине, Босне, па чак и Грчке, Турске, Азербеjџана, али су они били ретки, тек да докажу да и то могу, као што са успехом могу хорски да певаjу духовне песме. Када jе реч о ауторским нумерама, кажу да то од старта ниjе била идеjа водиља, већ рад на постоjећем, аутентичном музичком благу, пре свега Врања и jуга Србиjе, коме прети заборав, оном коjе jе претежно сачувано само у усменоj музичкоj традициjи. Зато су многе такве песме део интерпретациjе Извора на концертима или су се нашле на аудио снимцима коjи су остали траjно забележени. Када jе реч о ауторском раду и ауторским песмама, постоjе само изузеци на индивидуалном нивоу, кроз компоновање музике за позориште или филм и слично.

С обзиром на чињеницу да jе група Извор настала у средини коjу одликуjе богато музичко наслеђе, ниjе им било тешко да изаберу правац у коме ће деловати.

„Од старта смо избегавали да се упуштамо у експерименте знаjући да ћемо се свакако наjбоље снаћи у ономе што нам jе териториjално блиско и иманентно музичком кодном запису коjи свако од нас носи у себи, у своjим ушима, у своjим генима. Зато смо се одлучили да се у музици претежно бавимо оним што наjбоље разумемо и осећамо, што нам jе у души, како се обично каже. Имамо Ивану чиjа jе фамилиjа изродила много добрих певача и таj древни запис jе негде у нама потхрањен и преноси се генерациjама'', наглашава Димић, чиjи су се преци такође бавили музиком и свирали тамбуре.

С обзиром да се држе те „традиционалне ноте“ у свом музичком изразу потпуно jе било природно да се не определе за савремене, „западњачке инструменте“ коjе већина тзв. етно извођача у Србиjи има у свом инструментариjуму (типа клавиjатуре, бас гитарам бубањ, кларинет и сл). Извор користи искључиво традиционалне инструменте као што су тамбуре, кавал, тапан, бендир, jер се на њима на наjаутентичниjи начин изводи изворна, односно традиционална музика. Кажу да нису то они измислили. Многи од тих инструмената су свирани на просторима са коjих потичу песме коjе интерпретираjу, па и са подручjа Врања. Када се поjавила на музичком небу Врања, али и Србиjе група Извор била jе нешто ново. Полако, али сигурно осваjала jе  врањску, али и публику у Србиjи, на Балкану, па и шире, гостуjући широм Европе.

„Имали смо можда ту срећу да смо у првоj години нашег постоjања, дакле 2004, свирали као представници Србиjе на Балканском етно фестивалу у Солуну, где смо упознали многе познате музичаре у области традиционалне музике и добили корисне савете. Посебност нашег израза привукла jе у долазећим годинама организаторе многих фестивала па смо наступали у више европских држава – Македониjи, Словениjи, Грчкоj, Италиjи, Франускоj, Шпаниjи. Наше су се песме нашле на компилациjама традиционалне или world музике у Русиjи, Белгиjи и jош неким земљама, те на скоро свакоj компилациjи из Србиjе коjа jе рађена за европско тржиште. Имали смо у том периоду албум, музичке рецензиjе етномузиколога, људи су дошли до нашег компакт диска „Огреjала месечина“ (2005, Етнографски музеj Београд), конзумирали га и популарност у публици коjа воли оваj израз нам jе расла, иако jе ова музика у односу на популарну екстензивног типа. Потребно jе много рада, вежбе, упорности, искрености и непосредности да би се придобила публика. Како она коjа вас само слуша преко носача звука, а jош више она публика коjа гледа jедну музичку групу на сцени. Jер, она не ужива само у музици и не тражи само музику већ и израз лица, сценски доживљаj, неки трик, гег, потез, емоциjу и слично'', истиче Деjан Димић.

Врањска група Извор током своjе кариjере имала jе више од 300 наступа, што мањих у оквиру неких манифестациjа, што целовечерњих концерата. Кажу да су прелепу повратну енергиjу доживели у Шпаниjи, где су људи заиста на концертима одреаговали на њих као на неку популарну шпанску групу. А, вероватно jе већина њих слушала такав репертоар први пут у животу. „ Свирали смо неколико концерата у Шпаниjи, у Барселони два, у Тарагони, Вила Сеци, али jе наjвећа сала и наjбоља реакциjа публике била у граду Кастељон де ла Плана. Имали смо одличан концерт у Белфору у Францускоj, а за нас jе била велика част да наступимо у Сава центру, на великом хуманитарном концерту „Jека“ за Косово и Метохиjу. Издвоjио бих и наше концерте на џез фестивалима "Нишвил" и Кањижа,'' присећа се Димић.

Ипак, наступи на Косову и Метохиjи за Извор имаjу посебну драж.

„Невероватна jе ствар, али у коjе год место на Косову и Метохиjи да смо отишли публика jе фантастично реаговала. Много емоциjа, много идентификациjе са актуелним тренутком кроз текстове песама, много познавања ове врсте музике од стране публике, размене енергиjе... Такође, вероватно jе битно што значаjан део нашег репертоара такође чине песме са Косова и Метохиjе, и то оне коjе изазиваjу невероватне емоциjе, и нагађам да смо се ту негде нашли са публиком. И нису то само били наступи у Грачаници, Новом Брду, Липљану, Ранилугу, Митровици или Звечану, тамо где већински живе Срби. Ми смо у jедном периоду, и то можда у наjтежим годинама по Србе на Космету, били сваке године у више наврата тамо и наступали у местима у коjа jе чак у тим моментима било врло тешко отићи jер ситуациjа ниjе била добра у безбедносном смислу. Свирали смо рецимо у Гораждевцу, у Штрпцу, не зна се броj наших наступа у Метохиjи, у Великоj Хочи, у Високим Дечанима, свирали смо у наjмањим српским селима на КиМ, рецимо у Сувом Грлу, Доњоj Гуштерици и сл. Посебна част за нас су наступи у Манастиру Драганац где свирамо сваке године о великим верским светковинама'', наглашава оваj део приче о Извору, Деjан Димић.

Чланови Извора су свестрани интелектуалци нашег града коjи су у сваком тренутку свесни момента и ситуациjе у коме се налази друштво и средина у коjоj живе и раде. Зато не чуди чињеница да се увек одазову позиву за учешће у различитим манифестациjама и хуманитарним акциjама.

„Без изузетка смо се одазивали хуманитарним наступима, а они су, опет, већим делом били везани за помоћ Србима на Космету. Свирали смо на том великом концерту у Сава центру, потом у Македониjи у крцатоj Сали „Кино култура“ на хуманитарном концерту „Скопље за Космет“, године 2014. имали смо хуманитарни концерт у Врању на коме jе прикупљена помоћ за угрожене у поплављеним подручjима у Србиjи итд. Увек смо ту да помогнемо. Увек смо били и бићемо отворени за сарадњу са градом'' каже Димић.

Чланови групе Извор наглашаваjу да се никада нису декларисали као претенденти на чување традициjе, jер сматраjу да jе само њихово постоjање нека копча, део нечега што ће jедног дана бити уткано у овдашњу музичку традициjу. Такође, истичу да jе подршка свакако важна, а поготово jе важна због тог трага коjи свако треба да се труди да остави иза себе. 

Чињеница jе да jе пандемиjа изазвана коронавирусом утицала и на рад групе Извор. Броj наступа и поjављивања на сцени jе минимизиран, али су ипак за то време успели да направе неке траjне снимке коjи ће остати будућим генерациjама за конзумирање и проучавање. Успели су да сачуваjу од заборава низ песама, што ниjе мала ствар. „Сви наши планови везани су за прикупљање нових песама, рад на аранжирању оних нумера коjе смо већ зацртали да снимимо и на краjу снимање и постпродукциjа. Остаjе увек оно да и даље желимо да се поjављуjемо пред публиком како бисмо jоj понудили да чуjе песме коjе никако не би требало да буду заборављене, '' поручуjу из Извора.

На питање коjа jе њихова порука поштоваоцима групе и мелоса коjи негуjу, кажу: „Наша порука поштоваоцима групе Извор jе да никада не одустаjу и да веруjу у себе. Чим су наши поштоваоци, значи да воле праве ствари. Можда jе потребно само мало више храбрости и упорности да сви заjедно дамо jош одлучниjи допринос у нашим животима у коjима нам jе дата могућност да управо ми будемо настављачи некакве традициjе. Порука jе и да се сви заjедно ангажуjемо да подижемо културу на много, много виши ниво од тренутног jер jе култура база на коjоj почива цивилазациjа и цело наше друштво. Све остало jе мање важно. ''