(1877-1964)
Rođen je u Vranju.U rodnom mestu završio osnovnu školu i sedam razreda gimnazije,a osmi i maturu u Nišu(1896). Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Haleu odbranio je 1902.godine doktorsku disertaciju Agrarno-pravni odnosi u srednjovekovnoj Srbiji. U službi je od 1904.god., najpre u Ministarstvu narodne privrede. U Danskoj 14 meseci proučava naprednu poljoprivredu. Po povratku (1906) sekretar je Poljoprivrednog odeljenja u Ministarstvu narodne privrede. Član je privredne delegacije srpske vlade u Marselju i Parizu (1916-1919.). Početkom 1919.član je privredne delegacije u Londonu, koja je saradjivala sa saveznicima u vezi s privrednom obnovom Srbije. Obavljao je i druge značajne poslove za srpsku poljoprivredu. Od 1920.godine profesor je i dekan (1926.-1932; 1935-1936) Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zemunu.
Vlajinac se bavio mnogim naučnim disciplinama: agrarnom ekonomikom, pravnom istorijom, etnografijom i istorijskom etnografijom, folkoristikom, leksikografijom).
Monografska dela: Poljska privreda u narodnim poslovicama, Beograd 1925; Moba i pozajmica, narodni običaji udruženog rada, Beograd 1929; Zgon ili kulučenje van mesta stanovanja od srednjeg veka do naših dana; Rečnik naših starih mera u toku vekova, I (1961), II (1964), III(1968), IV(1974); itd.
